Održana konferencija "Još neko kopa"
U subotu, 22. jula 2023. Zaječarska inicijativa je u zaječarskom hotelu Hamburg organizovala konferenciju o ekološkim problemima u istočnoj Srbiji - „Još neko kopa“
Konferencija je bila posvećena štetnim efektima eksploatacije rude po zemljište i vodu, koji su donedavno bili uglavnom ograničeni na opštine Bor i Majdanpek. Međutim, sa sve većim brojem odobrenih dozvola za istraživanje, prirodni resursi u drugim delovima istočne Srbije, poput Homolja i Zaječara, postali su ugroženiji nego ikada, što je bio povod za sazivanje konferencije na kojoj su učestvovale i organizacije i aktivisti Pravo na vodu, Podrinjski Antikorupcijski Tim iz Loznice, Pokret Tvrđava iz Smedereva, kao i organizacije iz regiona UG Čuvari Homolja, Mlavska Vojska, Borani se pitaju, NE DAM NU DAU Majdanpek i Eko Istok. Konferenciju su svojim predavanjima otvorili prof. dr Petar Đukić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i prof. dr Velizar Stanković, redovni profesor u penziji Tehničkog fakulteta u Boru.
Kroz tri panel diskusije, govornici su se fokusirali na:
-Opravdanost ekspanzije rudarstva u trenutnim okolnostima u Srbiji. Da li koristi premašuju nedostatke, ili su građani, država i pre svega priroda na gubitku, dok strane kompanije ubiraju profite?
-Uticaj otvaranja rudnika zlata i bakra na životnu sredinu u istočnoj Srbiji. Koje ključne informacije javnost treba da zna?
- Potencijalne mere koje građani mogu preduzeti da bi zaštitili svoje lokalne zajednice od štetnih posledica.
Više od 5.000 kvadratnih kilometara teritorije Srbije se zvanično vode kao rudarska istražna područja, a najveći njihov deo nalazi se u istočnoj Srbiji. Nekoliko puta je postavljeno pitanje hoćemo li dozvoliti da prirodna dobra istočne Srbije – šume, vode, banje, poljoprivredni i turistički potencijal budu žrtva rudarskih kompanija koje trese zlatna groznica?
Profesor Đukić je upozorio na netransparentnost, zastarelu tehnologiju kao i na institucije koje ne rade svoje posao: „Ljudi kopaju zemlju od kad su nastali, rudarstvo je staro 45.000 godina, ono neće sutra da nestane. Ne možemo prestati da zagađujemo ali možemo zagađivati u toj meri u kojoj možemo održati fukncionalnim naše prirodne i druge resurse i moramo to imati pod kontrolom. Ako nemate pod kontrolom ko i kako istražuje naše rudno blago i koje su tu tehnologije upotrebljene, budući troškovi i koristi, ako nemate pravi bilans i transparentan odnos prema lokalnim zajenicima, najvećim stradalnicima tih rudarskih projakta, onda je jako loše i neodrživo:“
Prema rečima Nikole Krstića, koordinatora Pokreta Tvrđava iz Smedereva, životna sredina je ugrožena do krajnjih granica.
„To nije samo naše mišljenje, već i mišljenje eksperata i Evropskog parlamenta koji je doneo i rezoluciju o tome, koji su gradovi i mesta ugroženi, a takođe, ovde se radi o jednom netransparetnom procesu besomučne eksploatacije naših resursa. Pre svega i rudnih bogatstava, ali ne samo rudnih. Ja dolazim iz grada gde se kineska kompanija ponaša kao da smo mi kineska provincija a ne da smo Srbi, tako da je to jedan ozbiljan kompleks problema koji čine nekoliko ključnih ekoloških problema u Smederevu, Boru, Majdanpeku, Zaječaru“, kazao je Krstić.
Konferencija se održava u okviru projekta „Još neko kopa – bauk rudarstva nad istočnom Srbijom“, koji je dobio podršku programa Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
