Konferencija „Kome treba građansko vaspitanje“ održana u Beogradu
U organizaciji „Zaječarske inicijative“, u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu, 4. aprila 2024. održana je završna konferencija „Kome treba građansko vaspitanje“ u okviru projekta „Za demokratiju su potrebne demokrate“.
Uvodna izlaganja održali su gđa Eline Christoffersen Vage, druga sekretarka Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Danko Nikolić, izvršni direktor, Zaječarska inicijativa.
Na konferenciji su predstavljeni glavni zaključci „Analize efekata građanskog vaspitanja i predlog mera za unapređenje“ koja je rezultat razgovora sa nastavnicima i učenicima srednjih škola održanih u Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Užicu i Novom Sadu.
Razgovori su deo projekta „Za demokratiju su potrebne demokrate“ koji je proteklih meseci sprovodila Zaječarska inicijativa sa ciljem da se ukaže na porast građanske apatije i radikalizma među mladima, pre svega, učenicima od 12-19 godina.
U okviru panel diskusije „Koraci ka boljem građanskom obrazovanju“ govorili su Tanja Azanjac, konsultantkinja u Programu obrazovanja, UNICEF, Eleonora Vlahović, savetnica za građansko vaspitanje u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Lovorka Bačić, predstavnica GOOD Inicijative, Republika Hrvatska i Nermin Nišić, direktor Međunarodne fondacije za izborne sisteme (IFES) za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu.
U panel diskusiji “Kako građansko obrazovanje oblikuje stavove mladih?” učestvovali su Miljana Pejić, Generalna sekretarka, Krovna organizacija mladih Srbije, Boban Stojanović, politikolog i Nikola Jović, politikolog i predstavnik projekta "Popularna demokratija".
Mere za unapređenje građanskog obrazovanja u Srbiji, koje su nastale kao rezultat projekta, predstavio je Elmedin Kurtović, konsultant na projektu.
Mladi srednjoškolskog uzrasta nemaju poverenja u institucije, nisu zainteresovani za društvena dešavanja i ne veruju da mogu da utiču na političke procese i odluke. Građansko vaspitanje, predmet u okviru kog bi učenici mogli da promišljaju i komentarišu aktuelna dešavanja, nije obavezan, nema dovoljno nastavnika, a oni nisu dovoljno obučeni.
Srbija je, uz Bugarsku i Maltu, na začelju Evrope po ukupnom nivou građanskog obrazovanja stanovništva, navodi se u ovoj Analizi. Ovaj podatak je deo studije koju je 2022. godine radilo međunarodno Udruženje za evaluaciju obrazovnih postignuća i koje je obuhvatilo 22 države.
Prema analizi, nastavnici građanskog vaspitanja u Srbiji su imali najmanje obuka i treninga u oblastima: izbori i kandidovanje, međunarodne organizacije, migracije, ustav i politički sistemi, kritičko i nezavisno promišljanje, siromaštvo, socijalna pravda, međunarodni konflikti.
Odgovori učenika, takođe, pokazuju manjak znanja u sličnim oblastima: izbori i kandidovanje, primena zakona, rešavanje problema u lokalnoj zajednici, zaštita ljudskih prava, provera internet sadržaja i dezinformacija. U svim ovim oblastima učenici iz Srbije su ili ispod proseka ili su na samom dnu lestvice u odnosu na druge zemlje obuhvaćene studijom.
Građansko i versko vaspitanje su izborni predmeti i u Srbiji u većem broju biraju versku nastavu. To pokazuju i podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz 2023. godine prema kojima veronauku pohađa 448.925, a građansko vaspitanje 300.274 učenika.
Učesnici konferencije ocenili su da je neophodna veza između institucija, civilnog sektora i škola radi efikasnijeg sprovođenja programa građanskog vaspitanja. Bez građanskog vaspitanja škola gubi svoju bit, jer su razgovori o vrednostima i demokratiji veoma važni.
Najavljeno je formiranje neformalne grupe svih zainteresovanih koji se bave građanskim vaspitanjem u daljem zastupanju predloženih mera nastalih u okviru projekta „Za demokratiju su potrebne demokrate“.
Projekat „Za demokratiju su potrebne demokrate“ realizuje se uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan kojeg implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM), a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.
Demokratsko upravljanje
Demokratsko upravljanje na lokalu je od suštinskog značaja za bolji kvalitet života u zajednici. Zaječarska inicijativa nastoji da na različite načine obezbedi uslove za odgovorno, transparentno i zakonito vršenje vlasti u javnom interestu i u korist građana.
